УВОД
Од ученика се очекује да са разумевањем науче обимно и разноврсно градиво, а ретко се упознају са систематизованим стратегијама за ефикасније и ефектније учење. Психолози и други стручњаци су развили велики број техника за олакшавање учења. Проблем је што ученици немају воље да овладају стратегијама и техникама учења јер то за њих представља додатно учење, самим тим се ствара отпор, јер стратегије и технике учења је потребно развијати и усавршавати.
Питање за ученике: Да ли је истина да је сваку активност којом се бавимо потребно учити, развијати и усавршавати? Одговор на ово питање је ДА.
Постоји велики број разлога за школовање, и ученици често наводе да иду у школу да би се образовали и стекли знања за даље школовање (упис факултета), да се друже, да испуне очекивање својих родитеља, итд. Део ученика сматра да ће њихово средње образовање бити позитивно искуство, док други део ученика сматра да не могу успешно савладати све циљеве које пред њих школа поставља и највећи део свог времена проводе у суочавању са овим проблемом. Искуство психолога показује да прави проблем представља непознавање начина за организовање свог рада и учења. Познавање и примена стратегија и техника учења могу бити од велике помоћи. Можда је баш сада тренутак да унесете промене у своју методу учења.
За примену стратегије за учење подразумева се да прво научимо да савладавамо обавезе и неопходно је да имамо позитиван став и мотивацију за учење. Позитиван став и мотивација се могу сматрати најважнијим фактором за успех у школи. Позитиван став се изражава кроз слогане "Завршићу школу са што бољим успехом", "Овде сам да успем", "Ово је корак до посла који желим да радим", "Што сам бољи стручњак у својој области, више зарађујем" и слично.
Важан фактор је и планирање времена и одговоран однос према својим обавезама као ученика. Ученик треба да научи како да организује своје време, и на тај начин ће имати времена и за учење и за друге активности потребне и својствене младима. Без учења неће бити успеха и добро је да ученик свати и прихвати да је његова најважнија обавеза, што се тиче школе, да учи (али и да редовно похађа наставу и примерено се понаша).
Постоји пуно препорука за успех у учењу, овде ћемо поменути следећих 10:
1. Школски успех сразмеран је труду који се улаже
До успеха ће се стићи само радом. Одлагање и избегавање обавеза се често јавља, али тиме се градиво и задаци само нагомилавају. Када се почне радити на задатом задатку потребно је да се напусте сва размишљања о томе како је "тешко", и како је "обимно то што се тражи". Треба изабрати задатак од кога крећемо и кренути напред.
2. Циљ je постићи више или као један од успешних ученика (водити рачуна да се себи не поставе ниски или превисоки циљеви)
Мотивација се може значајно увећати кроз дружење са ученицима који имају успеха у школовању. Треба учити од других, подучавати једни друге, тражити и наћи изазов у успеху других ученика("и ја могу то да постигнем"). Ученици могу формирати групу за учење у којој ће се дискутовати о градиву, стратегијама у учењу, о циљевима учења, а такође и о дилемама и страховима које треба настојати заједнички превладати. (Наравно прво треба да се учи самостално, а затим у групи разјаснити недоумице, преслишати градиво и сл.)
3. Преиспитивање властитог приступа учењу
Одговарање и писмене провере могу бити стресне, али их можемо схватити као средство које ће показати колико смо квалитетно научили одређено градиво, какав нам је квалитет учења. Уместо одлагања учења и чекање испитивања или писмене провере, учење треба да буде рутинска навика и свакодневна обавеза. Треба себи оставити довољно времена за учење градива и проверу знања пре одговарања или писмене провере. На овај начин се гради самопоуздање, и могу се уочити сви пропусти у учењу, тако да се одговарање и писмене провере више не чине тако страшним.
4. Фокус на успех
Преузимање одговорности за догађаје, извршавање својих обавеза и стална посвећеност постављеним циљевима довешће до успеха. Поред позитивног приступа ово су најважнији услови за успех у учењу.
5. Планирање и контролисање времена
Планирање и контролисање времена је исто тако веома важно. Треба одлучити како ће се време утрошити и треба радити на развијању корисних навика, одредити властите циљеве. Добро је користити планер, одредити рокове за завршетак задатака који су у току, унети задатке који следе. Поред планирања времена за учење, планира се и време за приватни и социјални живот.
6. Упознавање са садржајем предмета (лекције)
Добро је унапред да се упозна са садржајем предмета/лекције. Ово омогућава преглед градива које ће се учити и олакшава анализу његовог садржаја и разумевање циљава. То ће помоћи у планирању и циљаном усмеравању пажње.
7. Активно слушање на предавањима
Ово није сасвим примењљиво у условима е-учења, али организовано писање белешки са предавања представља облик активног мишљења. Активно слушање подразумева пажњу, развој заинтересованости за предавање и спречава прерано процењивање квалитета предавача. Посебну пажњу треба посветит почетку и крају излагања који обично указују на организацију садржаја и основне идеје те представљају сажетак предавања. Све што се чује треба проценити, важне ствари записати и свакако тражити објашњење за оно што није јасно. Треба се одвићи од навике пасивног слушања за коју је често алиби записивање свега што је изложено. У условима е-учења, активно слушање представља пажљиво читање инструкција наставника и материјала који садрже сажете лекције(систематизовано извучене најважније информације са упутствима). Када усвојимо то, можемо да идемо у ширину и надограђујемо своје знање.
8. Размишљати код читања – активно читање
Активно читање, односно читање са размишљањем о прочитаном, представља најбољи начин повећавања његове ефикасности. Читамо са настојањем да написане идеје и концепте разумемо и доведемо у међусобне везе, у везе са претходним знањима, раније прочитаним текстовима и циљевима предмета. Читањем треба да се препознате основне идеје сажму, да се изложене теме интерпретирају кроз критичко размишљање и на крају понове властитим речима. Није потребно памтити све што се у тексту налази, већ треба читати селективно, уз издвајање информација које су битне за лекцију и за циљеве које је читалац себи поставио пре читања.
9. Управљати стресом
Живот, па и учење прате стресне ситуације. Стање стреса прво треба препознати, направити паузу у раду и деловати на ублажавању његових последица. Стрес се може смањити неком физичком активношћу, активним одмором или рекреацијом. Ово време треба искористити и за налажење узрока стреса, што је важно у управљању стресом. Једном кад је узрок стреса препознат треба радити на његовом решавању.
10. Фокусирање на напредовање
Сваки предмет може бити јединствен, али се знања и вештине потребне за њихово успешно савладавање преносе из претходних и прослеђују према другим предметима. Један од кључних елемената успеха у учењу је задржавање пажње и рад на искуству стеченом кроз раније школовање. Стечено искуство треба анализирати, посебну пажњу посветити добрим и лошим искуствима, и из њих учити и на основу наученог деловати.
Прилагођено средњошколцима:
Методе и технике учења
Превод са енглеског:
Миленко Блесић
Универзитет у Сарајеву, 2007.
Од ученика се очекује да са разумевањем науче обимно и разноврсно градиво, а ретко се упознају са систематизованим стратегијама за ефикасније и ефектније учење. Психолози и други стручњаци су развили велики број техника за олакшавање учења. Проблем је што ученици немају воље да овладају стратегијама и техникама учења јер то за њих представља додатно учење, самим тим се ствара отпор, јер стратегије и технике учења је потребно развијати и усавршавати.
Питање за ученике: Да ли је истина да је сваку активност којом се бавимо потребно учити, развијати и усавршавати? Одговор на ово питање је ДА.
Постоји велики број разлога за школовање, и ученици често наводе да иду у школу да би се образовали и стекли знања за даље школовање (упис факултета), да се друже, да испуне очекивање својих родитеља, итд. Део ученика сматра да ће њихово средње образовање бити позитивно искуство, док други део ученика сматра да не могу успешно савладати све циљеве које пред њих школа поставља и највећи део свог времена проводе у суочавању са овим проблемом. Искуство психолога показује да прави проблем представља непознавање начина за организовање свог рада и учења. Познавање и примена стратегија и техника учења могу бити од велике помоћи. Можда је баш сада тренутак да унесете промене у своју методу учења.
За примену стратегије за учење подразумева се да прво научимо да савладавамо обавезе и неопходно је да имамо позитиван став и мотивацију за учење. Позитиван став и мотивација се могу сматрати најважнијим фактором за успех у школи. Позитиван став се изражава кроз слогане "Завршићу школу са што бољим успехом", "Овде сам да успем", "Ово је корак до посла који желим да радим", "Што сам бољи стручњак у својој области, више зарађујем" и слично.
Важан фактор је и планирање времена и одговоран однос према својим обавезама као ученика. Ученик треба да научи како да организује своје време, и на тај начин ће имати времена и за учење и за друге активности потребне и својствене младима. Без учења неће бити успеха и добро је да ученик свати и прихвати да је његова најважнија обавеза, што се тиче школе, да учи (али и да редовно похађа наставу и примерено се понаша).
Постоји пуно препорука за успех у учењу, овде ћемо поменути следећих 10:
1. Школски успех сразмеран је труду који се улаже
До успеха ће се стићи само радом. Одлагање и избегавање обавеза се често јавља, али тиме се градиво и задаци само нагомилавају. Када се почне радити на задатом задатку потребно је да се напусте сва размишљања о томе како је "тешко", и како је "обимно то што се тражи". Треба изабрати задатак од кога крећемо и кренути напред.
2. Циљ je постићи више или као један од успешних ученика (водити рачуна да се себи не поставе ниски или превисоки циљеви)
Мотивација се може значајно увећати кроз дружење са ученицима који имају успеха у школовању. Треба учити од других, подучавати једни друге, тражити и наћи изазов у успеху других ученика("и ја могу то да постигнем"). Ученици могу формирати групу за учење у којој ће се дискутовати о градиву, стратегијама у учењу, о циљевима учења, а такође и о дилемама и страховима које треба настојати заједнички превладати. (Наравно прво треба да се учи самостално, а затим у групи разјаснити недоумице, преслишати градиво и сл.)
3. Преиспитивање властитог приступа учењу
Одговарање и писмене провере могу бити стресне, али их можемо схватити као средство које ће показати колико смо квалитетно научили одређено градиво, какав нам је квалитет учења. Уместо одлагања учења и чекање испитивања или писмене провере, учење треба да буде рутинска навика и свакодневна обавеза. Треба себи оставити довољно времена за учење градива и проверу знања пре одговарања или писмене провере. На овај начин се гради самопоуздање, и могу се уочити сви пропусти у учењу, тако да се одговарање и писмене провере више не чине тако страшним.
4. Фокус на успех
Преузимање одговорности за догађаје, извршавање својих обавеза и стална посвећеност постављеним циљевима довешће до успеха. Поред позитивног приступа ово су најважнији услови за успех у учењу.
5. Планирање и контролисање времена
Планирање и контролисање времена је исто тако веома важно. Треба одлучити како ће се време утрошити и треба радити на развијању корисних навика, одредити властите циљеве. Добро је користити планер, одредити рокове за завршетак задатака који су у току, унети задатке који следе. Поред планирања времена за учење, планира се и време за приватни и социјални живот.
6. Упознавање са садржајем предмета (лекције)
Добро је унапред да се упозна са садржајем предмета/лекције. Ово омогућава преглед градива које ће се учити и олакшава анализу његовог садржаја и разумевање циљава. То ће помоћи у планирању и циљаном усмеравању пажње.
7. Активно слушање на предавањима
Ово није сасвим примењљиво у условима е-учења, али организовано писање белешки са предавања представља облик активног мишљења. Активно слушање подразумева пажњу, развој заинтересованости за предавање и спречава прерано процењивање квалитета предавача. Посебну пажњу треба посветит почетку и крају излагања који обично указују на организацију садржаја и основне идеје те представљају сажетак предавања. Све што се чује треба проценити, важне ствари записати и свакако тражити објашњење за оно што није јасно. Треба се одвићи од навике пасивног слушања за коју је често алиби записивање свега што је изложено. У условима е-учења, активно слушање представља пажљиво читање инструкција наставника и материјала који садрже сажете лекције(систематизовано извучене најважније информације са упутствима). Када усвојимо то, можемо да идемо у ширину и надограђујемо своје знање.
8. Размишљати код читања – активно читање
Активно читање, односно читање са размишљањем о прочитаном, представља најбољи начин повећавања његове ефикасности. Читамо са настојањем да написане идеје и концепте разумемо и доведемо у међусобне везе, у везе са претходним знањима, раније прочитаним текстовима и циљевима предмета. Читањем треба да се препознате основне идеје сажму, да се изложене теме интерпретирају кроз критичко размишљање и на крају понове властитим речима. Није потребно памтити све што се у тексту налази, већ треба читати селективно, уз издвајање информација које су битне за лекцију и за циљеве које је читалац себи поставио пре читања.
9. Управљати стресом
Живот, па и учење прате стресне ситуације. Стање стреса прво треба препознати, направити паузу у раду и деловати на ублажавању његових последица. Стрес се може смањити неком физичком активношћу, активним одмором или рекреацијом. Ово време треба искористити и за налажење узрока стреса, што је важно у управљању стресом. Једном кад је узрок стреса препознат треба радити на његовом решавању.
10. Фокусирање на напредовање
Сваки предмет може бити јединствен, али се знања и вештине потребне за њихово успешно савладавање преносе из претходних и прослеђују према другим предметима. Један од кључних елемената успеха у учењу је задржавање пажње и рад на искуству стеченом кроз раније школовање. Стечено искуство треба анализирати, посебну пажњу посветити добрим и лошим искуствима, и из њих учити и на основу наученог деловати.
Прилагођено средњошколцима:
Методе и технике учења
Превод са енглеског:
Миленко Блесић
Универзитет у Сарајеву, 2007.