Општа психологија
за други разред
средњег усмереног образовања
Никола Рот и Славољуб Радоњић
Завод за уџбенике и наставна средства
ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОЦЕСА УЧЕЊА
1) Први задатак који се поставља пред ученика јесте да претходним прегледом градива стекне увид у целину градива, тј. да открије основне идеје и организацију поглавља.
2) После првог читања градиво се дели у мање целине, које се, једна по једна, детљно изучавају, не губећи из вида њихово место у већој целини.
3) Књига се чита са оловком у руци; већ после првог читања могу се посебним знацима прелиминарно обележити значајна места у тексту.
4) Већ при другом или трећем читању ученик поставља себи низ питања и задатака и изучава текст имајући у виду та питања и задатке. Циљ тих питања и задатака је да се у тексту уочи оно што је битно.
5) Приликом читања текста може се застати код сваког значајнијег места и извршити кратак преглед (читањем или преслишавањем); то се исто чини после мањих садржајниих, лигичких целина.
6) Када се заврши учење целокупног градива, приступа се систематском завршном прегледу градива. То се опет чини преслишавањем или преслишавањем и читањем.
7) Пошто је градиво детаљно простудирано, може се приступити подвлачењу текста. Тачке 6) и 7) могу променити свој временски редослед, тј. подвлачење може претходити прегледу градива.
8) На крају се приступа писању извода у облику скице или резимеа. Када су ове забелешке готове, на осову њих се може градиво још једном поновити.
9) Неколико дана после учења треба извршити прво понављање градива. Оно се може извести читањем градива или читањем извода, преслишавањем, или неком комбинацијом преслишавања и читања.
10) Свако следеће понављање може наступити после дужих временских интервала.
за други разред
средњег усмереног образовања
Никола Рот и Славољуб Радоњић
Завод за уџбенике и наставна средства
ОРГАНИЗАЦИЈА ПРОЦЕСА УЧЕЊА
1) Први задатак који се поставља пред ученика јесте да претходним прегледом градива стекне увид у целину градива, тј. да открије основне идеје и организацију поглавља.
2) После првог читања градиво се дели у мање целине, које се, једна по једна, детљно изучавају, не губећи из вида њихово место у већој целини.
3) Књига се чита са оловком у руци; већ после првог читања могу се посебним знацима прелиминарно обележити значајна места у тексту.
4) Већ при другом или трећем читању ученик поставља себи низ питања и задатака и изучава текст имајући у виду та питања и задатке. Циљ тих питања и задатака је да се у тексту уочи оно што је битно.
5) Приликом читања текста може се застати код сваког значајнијег места и извршити кратак преглед (читањем или преслишавањем); то се исто чини после мањих садржајниих, лигичких целина.
6) Када се заврши учење целокупног градива, приступа се систематском завршном прегледу градива. То се опет чини преслишавањем или преслишавањем и читањем.
7) Пошто је градиво детаљно простудирано, може се приступити подвлачењу текста. Тачке 6) и 7) могу променити свој временски редослед, тј. подвлачење може претходити прегледу градива.
8) На крају се приступа писању извода у облику скице или резимеа. Када су ове забелешке готове, на осову њих се може градиво још једном поновити.
9) Неколико дана после учења треба извршити прво понављање градива. Оно се може извести читањем градива или читањем извода, преслишавањем, или неком комбинацијом преслишавања и читања.
10) Свако следеће понављање може наступити после дужих временских интервала.